Србија претендује да буде лидер у региону у многим областима. Стуб тог посла треба да буду млади стручни људи, који ће овом задатку пуном изазова моћи да одговоре знањем и способношћу. Улагати у памет своје земље најбоља је инвестиција.
Потребно је да улажемо у образовање, школство и стручне кадрове, како би створили индустрију знања. Индустрија знања је расадник стручних кадрова и највећи је потенцијал једне земље. И у годинама највеће друштвене кризе наши млади људи уз помоћ «штапа и канапа» у техничком смислу са једне стране, и знања, довитљивости и изванредног напора с друге, успевали су да се носе са својим колегама из развијеног света и да освајају престижна признања на интернационалним такмичењима.
Шта би тек било од наших девојака и младића да су имали исте услове за усавршавање знања и исту техничку опрему као њихове америчке или светске колеге? Зато, пре свега треба развити свест у друштву да је ивестиција у памет и образовање стратешко опредељење Србије и да истрајан рад на остварењу овог циља не може бити ствар страначке политике већ предмет од општег интереса целог нашег друштва. Учинићу све да управо тај интерес постане један од приоритета целокупне државне политике.
Млади, образовани и стручни морају да постану лидери у нашем друштву, они једини могу бити снага која ће променити Србију, учинити је земљом у којој ће сваки грађанин да живи пристојним и спокојним животом. А лидер мора да докаже своју способност, да буде посвећен послу, да има самопоуздања, да сваки дан решава проблеме, да покаже визију и убеди остале да га прате. То није позиција, нити функција, то је посао, тежак посао. Тако ће најбоље служити својој земљи, а Србија ће то знати да цени.
